medijacija

MEDIJACIJA

Medijacija se smatra jednim od najefikasnijih načina  rešavanja sukoba. Statistički, preko 80% medijacija se okonča uspešno. To je daleko više od sudskog postupka i drugih standardnih načina rešavanja sporova. Medijacija doživlјava svoj preporod 50-tih godina prošlog veka u Americi, koja danas prednjači po broju medijacija. Sve više medijacija postaje aktuelna i na prostoru Eropske unije.  Danas, sve zemlјe bivše Jugoslavije imaju svoje nacionalne zakone o medijaciji.

Medijacija je vansudski postupak mirnog rešavanja sporova između suprotstavljenih strana. To je postupak u kome stranke uz pomoć treće neutralne strane pokušavaju da putem pregovora i dogovora reše svoj sporni odnos. Medijacija ima široku primenu, i može rešavati sve sporne odnose u kojima stranke mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima. To znači da izuzev krivičnih postupaka, medijacija je široko primenljiva. Najviše je pogodna u imovinskopravnim, porodičnim, privrednim i upravnim sporovima, u sporovima u vezi zaštite životne sredine, potrošačkim i prekograničnim sporovima, radnim sporovima i sporovima male vrednosti.

Pozitivna strana medijacije je znatna ušteda troškova, jer je medijacija jeftinija od sudskog postupka. Tajnost postupka. Za razliku od građanskih postupaka koji su uvek javni, te njima može prisustvovati sva zainteresovana javnost, medijacija je tajna i sve što se izgovori u tom postupku ostaje tajna za sva lica koja mu nisu prisustvovala.  Jedna od značajnijih prednosti je nemogućnost korišćenja dokaza iznetim u medijaciji u drugim sporovima. Dakle, ukoliko na primer priznate sve što druga strana kaže, ona na to ne može da se pozove pred sudom bilo o istom predmetu spora ili nekom drugom. Izuzeće medijatora je uvek moguće. Ukoliko imate i malo sumnje u nepristrasnost medijatora, u svakom trenutku možete da ga izuzmete, za razliku od sudskog spora gde treba da se saglasi predsednik suda sa vama. Medijacija je dobrovoljna te svaka strana u bilo kom trenutku može da odustane, bez ikakvih pravnih posledica. Medijacija je jedini postupak u kome svi dobijaju. Dok na kraju sudskog postupka, uvek ima jedna strana koja je nezadovoljna odlukom, cilj medijacije je da svaka strana bude zadovoljna. Niko ne može da natera ni jednu stranu da pristane na ono na šta ona ne želi. Postupak medijacije se okončava potpisivanjem Sporazuma koji ima snagu vansudskog poravnanja, ali može imati i snagu izvršne isprave ukoliko to stranke žele. Ukoliko medijacija ne rezultira dogovorom, dalje svoje interese stranke mogu zastupati pred sudom.

Medijacija podrazumeva najmanje tri učesnika u postupku. Medijatora, odnosno posrednika, i najmanje dve suprostavlјene strane. Medijatori su neutralani, i nepristrasani. Oni nemaju pravo da savetuju stranke, ne zalaze u pravna pitanja i čuvaju tajnost postupka. Ukoliko stranke u bilo kom momentu imaju sumnju u njihovu nepristrasnost one mogu promeniti medijatora. Takođe, ukoliko medijatori smatraju da je medijacija necelishodna i da stranke ne žele da sarađuju, uvek mogu prekinuti postupak medijacije. Naravno, to ne sprečava stranke da docnije pokušaju pred drugim medijatorom. Postupak otpočinje potpisivanjem sporazuma sa postupajućim medijatorom. Zatim, medijator daje uvodnu reč, predstavljajući sebe, medijaciju kao postupak, pravila postupka i daje strankama da se predstave. Stranke potom izlažu svoj slučaj po redosledu koji su dogovorile. Medijator ima pravo da uzima beleške, ali one predstavljaju tajnu i ne mogu se koristiti nigde osim za svrhu medijacije za koje su i uzete. Takođe, to važi i za stranke. Postupak se okončava potpisivanjem sporazuma, koji ima snagu vansudskog poravnanja, ali može na zahtev stranaka da ima snagu izvršne isprave.

Zakoni o medijaciji

Preuzmi zakon

         Srbija

Preuzmi zakon

        Hrvatska

Preuzmi zakon

Bosna i Hercegovina

Preuzmi zakon

       Crna Gora

Preuzmi zakon

     Makedonija

Preuzmi zakon

       Slovenija

Medijatori

Medijacija kroz istoriju

Istoričari su pronašli  da je medijacija prve naznake  imala još u Feničanskoj trgovini. Smatra se da je prva praksa  ustanovljena u Antičkoj Grčkoj. Zakonski su je poznavali  Rimljani u Justinijanovoj kodifikaciji Digesta (530-533 p.n.e.). Rimljani su medijatore zvali različitim imenima internuncius, medium, intercessor, philantropus, interpolator, conciliator, interlocutor, interpres, i konačno mediator. Neke kulture poznavale su medijatora kroz ulogu plemenskih „mudraca“ i poglavica, odnosno, plemenskih starešina. Smatra se da je prva moderna medijacija nastala u državama Commonwealth-a početkom 1900. godine, sa sedištem u Australiji, sa ciljem posredovanja između trgovačkih sporova članica. Ipak, medijacija dobija značajnije institucijonalizovanje osnivanjem Fedrealnog servisa za medijaciju i mirenje u SAD, krajem 40tih godina, koja je postala centrala za medijaciju, sa ciljem koordinisanja medijacijskih centara u celoj Americi.

Online rešavanje sporova i medijacija

Online rešavanje sporova (ODR) predstavlja ogranak rešavanja sporova koji koristi tehnologiju kako bi se olakšalo rešavanje sporova između stranaka. To pre svega podrazumeva pregovaranje, posredovanje ili arbitražu, ili kombinaciju sva tri. ODR može da proširi tradicionalne načine rešavanja sporova primenom inovativne tehnike i tehnologije onlajn procesu.

ODR ima široko polje primene. Može se primeniti na niz sporova. Na potrošačke sporove uključujući i sporove potrošač – potrošač (C2C) kao i bračne sporove u mešovitim brakovima, i u međunarodnim sporovima. Veruje se da će efikasni mehanizmi za rešavanje sporova onlajn uticati i na razvoj elektronske trgovine. I ako primena ODR nije ograničena samo na sporove iz posla „Korisnik online transakcija“ (B2C), čini se da je posebno pogodan za ove sporove.To je logično jer se koriste isti medij (internet) za rešavanje e -commerce sporova, kada se stranke često nalaze daleko jedna od druge.

Online medijacija (oADR)

Online medijacija je tehnika rešavanja sporova na razdaljinu gde  stranke imaju potpunu kontrolu nad postupkom, dok treća strana ima kontrolu upravljanja procesom. Medijacija kroz glavni metod , licem u lice, kao alternativnog rešavanja sporova, može biti dopunjen sa informacionim i komunikacionim tehnologijama. Tada se proces  odvija uglavnom na mreži i  naziva se oADR. Znači da se veći deo postupka se rešava onlajn. To uključujuje i početnu fazu medijacije imenovanja neutralnog medijatora, fazu dokaznog procesa, usmenog izlaganja, a ako je to potrebno, i  diskusije na mreži. Podrazumeva čak i donošenje obavezujućih odluka kroz Sporazum. To zapravo znači da  Online medijacija koristi samo drugačiji medij za rešavanje sporova (internet), od početka do kraja, poštujući procesne principe.

Online medijacija je rođena iz sinergije između ADR ( medijacija ) i informacionih tehnologija, kao metoda za rešavanje sporova koji se odvijaju onlajn. Tradicionalni način rešavanja sporova se pokazao kao neefikasan i nedostupan. Uvođenje informacionih tehnologija u rešavanju sporova  trenutno raste do te mere da je razlika između klasičnih procesnih odluka „off-line sporova“ i ODR je nevidljiva. Uočeno je da je jedina razlika u postupku ona što se ODR  u velikoj meri oslanja na onlajn tehnologiju i dok klasični postupak ne.

U ODR i oADR, nije samo uključen više fizička lica, već i odgovarajući kompjuteri i softveri. Pored dva (ili više) lica u sporu i treće neutralne strane, obeležavanje tehnologije kao četvrte stranke je jasna metafora koja naglašava kako tehnologija može biti moćna i kako može da promeni tradicionalni model od tri strane. Četvrta stranka otelotvoruje niz mogućnosti, na isti način kao da treća strana čini. Četvrta stranka može povremeno da zameni treće strane, odnosno da automatizuje pregovore. To često koristiti treća neutralna strana kao sredstvo u pomaganju procesa.

„Četvrta stranka“ može mnogo toga da uradi. To je organizovanje informacija, slanje automatskih odgovora, oblikovanje pisanja saopštenja na više učtiv i konstruktivan način, npr blokiranjem psovki. Pored toga, ona može da prati performanse, raspored sastanaka, razjasni interese i prioritete, itd. Pomoć četvrte stranke će se povećavti sa razvojem tehnologije. Time se smanjuje uloga treće neutralne strane. Neki predviđaju da će virtuelna „četvrta strana“ ,avatar, biti kreiran da sudi sporove i da bi mogao  da postane veštiji i inteligentniji u budućnosti.  Kao rezultat, ODR procesi, a samim tim i Online medijacija, su u porastu zbog efikasnosti koje pruža stranama u sporu u smislu uštede vremena i smanjenja troškova.

Online medijacija i medijator.com

Uvažavajući razvoj informacijonih tehnologija, medijator.com je osnovan kao klasični oglašivač medijatora sa elementima online medijacije. Elementi online medijacije se ogledaju u tome što se medijacija može zakazati online na stranici „BESPLATNE KONSULTACIJE„. To podrazumeva i mogućnost postavljanja uživo pitanja medijatoru na stranici „PITANJA„.

Takođe, medijator.com ima svoj nalog na Skype-u ( Medijator Com ). Na taj način pruža mogućnost da se medijacija organizuje, distancionalno, online. Medijator.com, pruža izbor medijatora koji su tehnički opremljeni za online medijaciju. To podrazumeva: kompijuter, zvučnike, kamera i pristup internetu.

Da bi stranke mogle da učestvuju u online medijaciji, potrebno je da kontaktiraju svoje lokalne medijacijske centre ili advokatske kancelarije koje su tehnički opremljene za online medijaciju (kompijuter, zvučnici, kamera, pristup internetu i nalog na Skype-u). Odatle kontaktiraju online medijatora u drugoj državi. Moguće je to učiniti i iz svojih poslovnih prostorija ali je prisustvo lokalnog medijatora obavezno. Za više informacija o online medijaciji, kontaktirajte nas na info@medijator.com

Medijator.com je prvi online servis za oADR na Balkanu. To dovodi do toga da se istovremeno razvojem medijacije na prostoru Balkana razvija i online medijacija kao tedencija reformisanja klasične medijacije.