Stipe Šola predsednik Centra za mirenje iz Bjelovara u Hrvatskoj, objavio je članak na temu medijacije među zaposlenima, pod nazivom „Mirenje alat za rješavanje sukoba među zaposlenicima?“
Medijacija među zaposlenima
Medijacija se tradicionalno svrstava u alate koji se koriste u alternativnom rešavanju sporova. Ipak, medijacija kao univerzalan institut se može primeniti i u rešavanju sukoba među zaposlenima. Nadređenom, je vrlo teško da rešava sukobe među svojim zaposlenima. Osobito je opasno rešavati sporove sa pozicije moći. Takav način rešavanja sukoba može doprineti produbljivanju sukoba ukoliko se u rešavanju nadređeni odredi bilo prema jednoj ili pak drugoj strani, navodi Stipe Šola. Ovaj način rešavanja sukoba često bi imalo za posledicu da bi zaposleni u sukobu takva rešenja tumačili na osnovu svojih percepcija. Na primer, jedna strana bi to tumačila „Šef me podržava!“, „Šef uvažava moje ideje“. Dok bi druga strana mogla da zaključi: „Šef me mrzi“.,“Šef me nimalo ne poštuje“, „Moje znanje se ne uvažava“ i slično. Stoga bi bilo poželjno da nastale sukobe među zaposlenima budu rešavani uz pomoć stručnih osoba, a pri tome koristiti mogućnosti koje nam daje postupak medijacije, ističe predsednik hrvatskog Centra za mirenje „Medijator“.
Medijacija među zaposlenima
Potrebno je da sukobi među zaposlenima budu rešavani na takav način da njihovim rešavanjem ne budu proizvedeni novi sukobi, nove podele. Zato je važno da u posredovanju budu uključene stručne osobe – medijatori.„Promislite o mirenju kao načinu rješavanja sukoba koji ćete prihvatiti u vašim „zajedničkim vrijednostima društva“. Možete dati pisani naputak zaposlenicima putem oglasne ploče o prihvaćenim koracima u rješavanju sukoba, možete donijeti i vlastiti pravilnik o mirenju. Važno je da u rješavanju sukoba svoj doprinos u tijeku postupka daju zaposlenici u sukobu“, savetuje Stipe Šola.
Medijacija među zaposlenima od strane neposrednog autoriteta ima prednost u tome da bi osobe u sukobu tokom postupka donele zajedničke odluke, norme ponašanja, načine saradnje u budućnosti te načine rešavanja budućih nesporazuma. Možda i najvažnije da bi pri tome imale osećaj kako su zadržale vlastito dostojanstvo, sami doprineli postavljanju određenih pravila kojih će se pridržavati jer su za njihovo prihvatanje sami i odgovorni. Neposrednom rukovodstvu ostaje da prati pridržavanje sprovođenje sporazuma, ugovorenih pravila između zaposlenih. Na ovaj način i ostali zaposleni će puno spremnije učestvovati u kreiranju međusobnih odnosa bez straha da bi bilo koja njihova inicijativa ili priedlozi bili osuđeni ili pogrešno shvaćeni što bi na kraju imalo za posledicu kvalitetne međuljudske odnose, povećanu kreativnost i produktivnost svakog zaposlenog. Nadređeni postupajući na ovakav način, koristeći pomoć stručne osobe u rešavanju sukoba među zaposlenima, izbegava neposredno presuđivanje, svrstavanje na bilo čiju stranu i ostaje izvan sukoba.
Izvor: Stipe Šola Linkedin
